tri_de

 Heeeej!!!!

Imam, ustvari u decebru,

prošle godine,

dobio/kupio komp,

ali, avaj, nemam net antenu,

do proleća.

Ova parna godina,

neka bude pUUUUUUUna pAAAAAAAAra!!!

Želim vam Svima Sreeeeeeeeeećna!

O meni, Biće moje, biće Zdravije što pre!

Cheers!!!

polako

polako

polako

jos malo pa ce decembar

tada cu kupiti komp

i

mozda 

napisem gde sam bio ovih meseci

nedostajete mi SVI :)

Apologize,it*s too late...

Sedeo je tamo i pušio. Pušio je laki strajk, i znao sam da je zajeban. U tom oblaku dima, teško sam mogao da razaznam da li su mu oči plave ili zelene, ali svejedno, znao sam, bio je očaravajuć. Nije se bahatio svojim visokim čelom, kovrdžavom, zift crnom kosom i fensi naočarima. Nije se razbacivao pametnim rečima, samo je prinosio cigaru svojim purpurnim  usnama i, izgledao zamišljeno. Trudio se da ne učestuje u prizemnim razgovorima, nije komentarisao gotovo ništa, samo je sedeo, pogleda zamišljenog, i pušio.

Nisam ga nikad pre video u pabu. Slučajnost je bila da sam ja uopšte u tom društvu, jer nisam znao skoro nikoga, slavljenik me pozvao to popodne na  jedno neobavezno zezanje,  i, eto mene, 22 h, mrak, glasna muzika i fatalan on. Ni ja nisam učestvovao u razgovorima, najvećim delom jer me nisu zanimali, i bio sam u nekom svom fazonu ala-je-ovde-dosadno.

 Nisam imao cigara, i bio sam nervozan. Cupkao, gledao na sat svakih tri minuta, odbrojavajući prikladno vreme da se zahvalim prijatelju i otrčim do najbliže trafike i konačno povučem dim. Ali, nisam mogao da izdržim. Pogledom na sto, utvrdio sam da svi konzumiraju neke soft-lajt varijante, te Mu se obratio. Sišao je sa trona, uputio dvesta-vati-bejbe-osmeh i ponudio mi. Cigaretu. Namerno mi je dodirnuo prst i znalački prineo neki deset-dinara upaljač. Počelo je.

                

Ubrzo smo pili šesto pivo, društvo se polako razilazilo, a On je sipao temu za temom. Pomalo pripiti, razvezanih jezika, ponašali smo se kao najbolji drugovi. Krenule su te lude pesme, i sad kad se setim, za sve krivim te pesme. Možda je sve moglo da se završi na pivu i lakiju, ali ne.  Apologize je bio moj okidač. Sudbina je htela da se cd plejer zaglavi na tom mestu, i iz zvučnika je triput zaredom dopiral samo to upozoravajuće  ... late,late,late... Kada je treća verzija bila pri kraju,  pitao je gde živim. S kim? Slagah. Da li hoću da me poveze? Ide u tom pravcu. Gledajući me sve vreme u oči. Pocrveneo sam. Nije imao više cigara i pokazivao je dobro poznate simptome. Zahvalili smo se zajedničkom prijatelju i krenuli zajedno. Do trafike. Kupili još par piva,cigare i smejali se tražeći alfa-romeo na parkingu. Zapeo je i prosuo se koliko je dug pred seks šopom, cerio se, lupetao fazone o tome kako je sudbina htela da baš tu padne, pevao seks, samo seks, samo sakam seks... Pogledao sam na sat, bilo je tačno dva, na ulici nije bilo nikog. Podigao sam ga i poveo na burek. Baš si car, kako ti znaš šta mi treba, jebote, kako se nismo pre sreli... Ubrzo smo sedeli na travi i jeli bureke velikim zalogajima, sve mljackajući.

Onda je pitao može li da proba moj. Znao sam da počinje. Rekao sam mu da je isti kao i njegov, a on se smejao sve dok se nije zagrcnuo. Potapšao sam ga po leđima, došao je sebi, pogledao me svojim plavim očima (definitivno plavim!) progutao krupni zalogaj i uozbiljio se. Zapalio je. Ni okom nije trepnuo, gledao je pravo u moje oči, igrajući ko-može-duže. Nezgodno sam skrenuo pogled na nezgodno mesto na njegovim farmerkama.

Sunce je objavilo novi dan. Gospođa Selin je raspoloženo najavila, tačno u sedam da  new day has come... Užasno me bolela glava, oči nisam otvarao još pet minuta, samo sam upijao crvenu svetlost. O, kako je prijalo! Onda sam osetio. Kosu crnu, kovrdžavu na svom ramenu. Pomerio sam se tri centimetra u desno i odahnuo. On i ja, goli. Ničeg se nisam sećao, ni kako smo stigli kod mene, ni kako smo proveli noć... Doduše, bilo je indikatora burne noći svuda po sobi. Probudio se, zevnuo i rekao Pa, dobro jutro, mili! Kafa?

Javio se sutradan, rekao da se setim zaglavljene pesme, ona će mi reći sve.

Nikad ga više nisam video.

Ako ne računamo snove...

TRI-de-TO-sam-JA

Prepodne sam proveo u kupovini, za šporetom i pored prasića.  Za vreme šporeta, a neposredno pre prasića, između mame i tate se osećala izvesna tenzija, takoreći, oluja je visila u vazduhu i obrušila se za vreme pljuska, a pre ručka, dakle, negde oko tri. Mama je insistirala i nepopustljivo zahtevala da se cipelarnik prenese sa mesta A na mesto B, a tata je imao na umu ručak pre prenošenja. To je zapravo bio samo okidač, ubrzo su povisili svoje glasove i počeli prepirku o nečemu o čemu ja ne znam ništa i time me stavili u nezavidnu i glupu situaciju. Očigledno je da niko od njih dvoje nije bio u pravu, jer su na moja pitanja vrlo vešto izbegavali direktan odgovor, ali su i dalje svesrdno prebacivali krivicu na onog drugog zaludno trošeći energiju.

O čemu se zapravo radi: nedavno je bila desetogodišnjica smrti tatinog oca, i naravno, pošto je deda živeo kod nas sve do svoje smrti, tata i mama su nasledili sve. Stric i tetke su mislili da je to nepravedno, mada je zapravo svako dobio određeni deo svojevremeno ( udajom/ženidbom ), i to je moj krucijalni dokaz da je u mojoj familiji pohlepa genetski urođena ( kao i ljubomora i sklonost ka glumi, ali otom potom ). Uglavnom, sve od famoznog testamenta, pa do današnjih dana, mama oseća određenu vrstu nametnute i neizbežne krivice. Krivica se manifestuje kupovinom najskupljih 'suza' i 'venaca'i 'ikebana' najnovijom i najmodernijom crninom itd,itd,itd. Uglavnom, sa ovog poslednjeg okupljanja afirmisanih udovica i dokonih baba koje su spremne da to postanu što pre, neko je dan pre bacio mamino i tatino cveće u smeće. Tata je bespogovorno usijano branio svoju rodbinu, okrivljujući mamu za martovsko sunce i efekte fotosinteze itd,itd,itd, mada ni sam nije bio preterano ubeđen u istinitost tih tvrdnji, ali je kao svaki pravi lav tvrdoglavo pičio glavom kroz zidove. Mama je s godinama spoznala nekoliko tajni o životu, i uvek u rukavu ima nekoliko spremnih strategija. Pošto je najslabija karika upravo tetkarsko-strinovska svita, ona je pribegla taktici, ako ne možeš da ih pobediš-glumi nobles. Zašto sam sve ovo napisao? Zato jer mi je nakon pomirenja i ručka mama nasamo otkrila mračnu istinu i strašan plan: stricu je  6-og aprila rođendan, a strina je zloća koja je bacila cveće, pa će ona za tu priliku naručiti aranžman za najmanje 50e. Nekad se pitam kako je ljudima koji imaju stvarne probleme?!

Radna noćna smena donela je gomilu raznih likova, svih slojeva društva, najpre, suočio sam se sa ciganima sa kojima sam prošle godine imao sukob, pa smo se sinoć pravili prilično fini i tapšali se po leđima. Nisam se nimalo plašio osvete, ipak, moje svedočenje nije bilo toliko bitno i nije doprinelo da se njihov brat/sin/rođak osudi na manje ili više godina. Pili su ti likovi, dooosta su popili, hvalisavo  pričali kriminalne priče, pitali da li kamere snimaju, pevali najglasnije OVO glavni povod pijanke bio je razvod jednog od njih-častili me, kupili cigare i, eto, ponašali dosta familijarno i drugarski. Popili su cirka 150000 i srećno pijani otišli kućama taksijem oko tri.

Na sceni su se, u tri i petnaest, kao kad se na pozornici pojavi spotlight  ubrzo pojavile dve upečatljive figure, bivša prostitutka i bivši inspektor-palicajac. Oboje sa propalim brakovima, prohujalim karijerama, bez para, ostarili pa se našli. Mislim, nije da se nisu nalazili i pre, u mnogo bolja vremena verovatno su čak bili i savršen par. Jutros su delovali kao dva bika, svako je spretno oštrio rogove i ukopavao zemlju ispred svog protivnika. Popili su brdo piva i koječega pre toga i tada im nijedna šala nije bila šala, i sve što je bilo očekivano i jeste inat i osveta povređene ženske sujete i napad i niski udarci muškog povređenog i uzdrmanog ponosa. I tako, dok je Nadalu svaki čelendž bio IN, oni su se vraćali u devedesete, prekopavajući zaboravljene slučajeve, imena i mesta. Onda su okretali ture, pa su se malo smejali, bilo je tu i lepih evociranja, da bi se sve nastavilo bockanjem, vređanjem, svađom... Meni ni najmanje nije padalo na pamet da zauzmem stranu-mada se to od mene očekivalo povremeneim gledanjem u mom pravcu uz rečenice, tipa Jel tako ili Pa, reci dal sam u pravu , jedino do čega je meni stvarno bilo stalo i na šta sam se maksimalno fokusirao bilo je to da glupi španac izvadi to što ga duuuugo žulja u gaćama, i naravno, žarko sam očekivao SUZE LIVE. Elem, kao što ja nisam klimao glavom, ni Karlović nije pobedio.

Kad sam konačno, više mrtav nego živ stigao u stan i pohvalio tvoju frizuru, posle uspele šale na tvoj račun uspeo si da me nasmeješ i objasniš mi da vidiš moju negativnu energiju ali ne znaš odakle potiče. Nadam se da ti je sada jasnije. Poželi mi lepe i duge snove.

P.S. ko je stigao do ovog dela ovog preeedugačkog teksta, ima vopi od mene

Tagovi: pop,nepoznata,Jagodina,vrištava,mobilni,žena

!

Nedelja je svakako dan za odlazak na pijacu, tamo možeš do mile volje da se šetaš, da se pozdravljaš sa komšijama ili komšinicama- zavisi kako ko i kad nosi pantalone-, da ih zatim ogovaraš sa drugim komšijama, tamo jednostavno moraš da zagledaš u njihove cegere, sa različitim vrstama pogleda. Dakle, ili  iznenađen, ili  ravnodušan ili ljubomoran ili ljut na njihov sadržaj. Sve to propraćeno dodatnim komentarima pijačnih prodavaca. Na pijaci takođe možeš da pazariš hranu.

Naš susret je počeo tako, što si se  istresao pridikom o znaš-li-ti-koliko-je-sati  temi, sačekao me je zabrinut, ali prekoran i začuđen pogled ( a uopšte nisi gledao u ceger ), zatim, za-šta-tebi-služi-mobilni  tema, i tek na kraju šta je ovo u cegeru. Vatru sam uzvratio, naravno da nisam bio u pravu, nisam se javio kad stižem, telefon je bio na sajlentu ( bilo je tri! propuštena poziva i dve poruke ) , ali vodeći se da je napad najbolja..., rešio sam da režim a ti si otišao u drugu sobu ( ovog puta bez lupanja vratima ).

Šta se ustvari dešava? Na poslu su uporni u slušanju  narodno-folkerskih bljuvotina, svaki dan, ceo dan, a ja nemam opciju nošenja sluški ili makar tampona. Pazi sad, ja sam multitolerantan lik, ali svaka granica ume da se pređe. Poštujem svačije pravo da se bira u čemu će da se uživa, i u muzici, i na pijaci u u seksu. Ali, to nije muzika! Ta radio stanica mesecima emituje prevara-kviz, od 11-17h, fora je: Poštovani slušaoci, počinje naš današnji kviz, pitanje glasi: Šta je to PENDŽER, PLAJVAZ, AVLIJA, BASAMAK,ČAKŠIRE... ODMAH OKRENITE BROJ*********** i postajete vlasnik plazme od 120cm! Odmah! ŽasU!!! A u pauzama namontiranih javljanja ( dakle snimili ko zna gde i ko zna kako neke ljude koji govore To je cveće, ili To je šolja, ili To je cigla ) idu te ljigave nazovi pesme. I sad, kako čovek da ostane normalan?! Ali, najgore od svega, i kad već slušam, ne razumem?! Ako je dakle, poenta da nešto odvrištiš ili odmumlaš ili da ti pesma bude brzalica ili da ti tekst pesme traže po netu napaljeni folkeri, ok. U ove maestralne mega-popularne DIVNE KOMPOZICIJE –UGAZITE na sopstveni rizik-. Eto, šta sam rekao, običan ološ peva 'odlične' šitove. Daleko im lepa kuća.

Nego, ručak prepun nezasićenih masti i ugljenih hidrata a sa vrlo malo vitamina i minerala samo na kraju zajedno pripremili, zajedno pojeli, i opušteno ćaskali o planovima za sledeću nedelju...  Ti si spustio loptu, a i ja sam se upristojio. Nedugo potom, dok sam pisao ovaj post a ti gledao triler-horor, dobacio si mi- A sad će sigurno da je ubiju, otkud znaš, pitao sam te, Pa, pokazala je sise-ti si mi rekao da je to znak da je gotova. Pomislio sam u sebi, kamo sreće da su i pevaljke isto tako.

Have a nice day.

On Moj već danima i noćima konstantno sluša Jury de Simboa i mobilni mu zvoni Tko je dirao Pipi melodijom  i nepodnošljivo me izluđuje, možda malo više nego kada mi čita poeziju koju ne razumem. Ja već danima obilazim rasprodaje uveče posle posla i kasnim kući oko sat vremena, pa zatičem hladnu večeru i prekoran pogled.

Između ostalog, gojio sam se od silnih gricka-zanimacija i čokolade osećam se tromo i priželjkujem sunce i prvih +15 da bih vozio bicikl nekoliko kilometara. Osećam da je groznom periodu asocijalizacije (konačno) kraj mada me osećanja često varaju u zadnje vreme.

Skoknuo sam i do Slovenije nedavno i sedeo na terasi pored Poršeovog salona i ispijao espreso i ceđenu narandžu. Video mnogo cura-konobarica crnkinja koje su se doselile iz Dominikanske rep. Izgledaju isto k'o u porniću.

T. i ja smo menjali ljubavne jade u novom kafiću u kojem postoje klimave stolice i neravni stolovi a izlogu ima akvarijum. Izgleda da je moje razumevanje njoj pomoglo više nego njeno meni, jer je ona ušla u srećniju fazu, a ja kaskam.

B. me vozila na predstavu, ona je gledala triput, i znaš kad ti neko oduševljeno priča sa sve sjajem u očima i uzbuđenim smehom onda ti je ko da si već gledao, pa su na kraju RazBoynici  delimično ispunili očekivanja.

D. je doputovao u posetu i probudio me je. On Moj nam je skuvao ručak, a D. Je sve vreme delovao jako tužno. Doneo mi je mnogo filmova za koje je uradio titlove i pola kile kafe.  Skoro sam zaspao dok sam ležao naslonjen na njegova kolena. On je i dalje bio tužan.

Dobra sestra je sinoć pravila i picu i kokice i dve vrste torti i pričala o problemu eksurzije svoje dvanaestogodišnje ćerke. U  razredu postoji devojčica koja stalno priča o seksu. Da, i nije nevina. Od desete godine. A njena mama na roditeljskom je insistirala da dečaci i devojčice budu u istoj sobi.

EVENT, I

Elem, već juče ujutro bilo je jasno da sam trebao prespavati i subotu i nedelju u paketu. Od ponedeljka do petka, kad nisam bio primoran da radim, spavao sam, ili jeo neograničene količine mlevenog keksa i mleka, ili smokija ili ljutog čipsa u kombinaciji sa neprestanim i neumornim dvd plejerom.To nemoguće preskakanje je, dočim, bilo fantastično neizvodljivo, a sve tragičnosti koje sam svesno izbegavao tokom nedelje dogodile su se u proteklih 28h. To naravno, opet samo potvrđuje moju nepobedivu teoriju da se od karme nikako ne prolazi kroz iglene uši.

U subotu je zakazana specifična običajna širefamilijarna parada, učešće obavezno  ili padaš u nemilost raznih baba i bivaš predmet ispirajućih priča, ili, u najgorem slučaju ne budeš pozvan na sledeći morbidni rijunion, to te svrstava u red nepodobno nepoželjnih, najgora kategorija koja postoji.  Nego, tetki je bilo godinu dana otkako je preminula, a program festivala gluposti bio je: 8.30 groblje, 9.30 crkva, 10-i-nešto kafana aka restoran. Užasna glavobolja već samim buđenjem u 7.15 slutila je zlu kob. Nikolas kaput bio je kod mojih na selu, te ga je mama ponela sa namerom da se u automobilu i presvučem. Moja jakna od skaja, vernoverna kopija skaja ostala je na zadnjem sedištiu novostarog auta, američkog jugića45, pored nekih simboličnih poklona za D i Z sestru, kao što su mleko, jaja, sir, kobasica i sl.

Dakle, u 8.30 mi smo parkirani ispred groblja, u 8.35 stiže Z sestra, ona kasni - mi smo već na zakazanom mestu, sa mnogo šarenog i preskupog cveća ( o, snobovi gorite u paklu! ), smeha, onim odvratnim rođacima koji ti klimaju glavom i smejulje se nakaradno kriveći glavu i oči, da bi ti stavili do znanja kako su uočili tvoje prisustvo i autfit, sve u svemu jedan tragikomični skup. Ja mislim na tetku, na njene vrline i mane, ono što čini sećanje na osobu koja više nije među živima. Pokušavam da ulovim još sličnih emocija, nalazim nekoliko, zadržavam se na njima i posle buljim u najskromniji buket. Molitva. Nisu svi religiozni te neki uporno ćute.

U 8.45 prvi čin je gotov. Vraćamo se do juga, jurimo još na dva usputna mesta pre crkve ( supermarket i benzinska) stižemo u 9.25 pred crkvu, tata konstatuje nestanak jaja, sira, mleka i..., a ja konstatujem nestanak jakne. U crkvi se dešava još perverznih poteza i lapsusa, ja pomalo uživam, ispred crkve, u deset-i-nešto SVI znaju za jaknu i jaja, padaju prve neslanoglupe šale. Na ručku to poprima oblik urnebesne teme, koja traje, pa, oko satipo.Ja stoički podnosim, trudim se da ostanem pribran u svojim mislima, devedeset posto rodbine me zajebava i dalje. Ostali pričaju lična iskustva i slušam inventar pokradenih svojina. Zamorno je, zagušljivo i hladno u kafani. Spava mi se. Brljam hranu, ionako nikad na takvim eventima prezirem proždrljivost i sa uživanjem se trudim da što pakosnije zagorčam zalogaje bar najbližima. Na kraju sam uspeo da se premestim kod ćutljivog dela i popijem kafu na miru. Po povratku kući, mama je 'slučajno' obavestila relevantne komšinice o krađi, jelovniku i zvanicama.  

Kad se neko nečem dobrom nada

Juče sam te video posle mnogo... U prolazu. Sijala si.

A sećaš li se, Bivša Moja, kako smo onomad pobegli u Guču? Predlog je bio tvoj a katastrofalna organizacija moja. Avgust 2004. Ja imam dvadeset dve, ti dvadeset jednu. Sanjarimo na tvom ovalnom trosedu i planiramo. Buljimo u kartu, zovemo informacije u vezi polazaka, smišljamo izgovorne laži za tvoje i moje roditelje. Pakujemo stvari u ranac. Petak je. Ti si uzbuđena, ja sam toliko jebeno uplašen da povremeno drhtim ( dok u sebi vrtim najgori scenario tinejdž horora ), ti me grliš, ljubiš, vrištiš od sreće. Kupujemo kartu do NS-a i stižemo do BG-a ( korak Prvi- pravi se da spavaš kad kondukter prolazi i pita Ima li ovde novih? ). Rano smo stigli u BG i nemamo voz do Požege ili Čačka sve do podne. Idemo da stopiramo. Vrtimo se po NBG i BG cela dva sata, na kraju stižemo do nekog izlaza ( korak Drugi-ako nameravaš da stopiraš, budi siguran da si pročitao tablu za PRAVAC ), stojimo tako dvadesetak minuta, bezuspešno, ja kapiram da je nešto ovde uvrnuto neispravno, vraćamo se , pogledamo tablu, jasno piše za NIŠ. Dakle, vraćamo se na voz, stižemo, vozimo se za stopedeset kinti do Požege ( korak Treći-ako ne spavaš, šarmiraj konduktera svojom devojkom ili kešom ili srceparajućom pričom ), zatim busom do Lučana, i tu se zaglavljujemo. Čekamo na pustoj stanici sledeći bus za Guču ( ide na svakih par sati ), ti počinješ da kukaš, zapomažeš i histerišeš, svašta ti treba i ništa ti nije ok, nemamo signale ne mobitelima, stižu i prvi znaci kiše, sad sam i ja smoren, no bus je tu, cena karata je smešna, stižemo do odredišta, konačno, oko 17h. Vraća nam se optimizam, ti si opet vedra, nasmejana, očekujemo svašta i nismo spremni na poraze.

Sećaš se Lepa Moja kako su nas stratovali odmah po izlasku iz busa za najskuplje prenoćište, kako smo pogledali apartman, koštao je otprilike onoliko koliko smo oboje imali novca kod sebe. U prolazu, dok je vlasnik gunđao nezadovoljan lošom trgovinom, ironično nam je pokazao stan na spratu ispod bez brave na vratima, bez slavina, sa vrlo oskudnim nameštajem ( ispostaviće se da je u pitanju jedan dušek i jedan sanduk ), Možda bi golupčićima odgovaralo zadžabe?Pun komfor za pravu cenu, buahahahahaha!!! Sledećih nekoliko sati smo se uklopili u festivalsku gomilu, atmosferu i navike. Jeli svadbarski kupus, jagnjetinu i pasulj, cirkali vopi, plesali, vozili se po lunaparku, sedeli pored rečice, kupovali sa tezgi neke bezvezarije ( mudro sam ti rekao, korak Četvrti-poslednjeg dana događaja koji ima odštampanu i godinu, sve je na popustu sedamdeset posto ), u međuvremenu se smrklo, bilo je hladno, nismo sve obišli, ali smo već bili umorni. Vratili smo se u napuštenu, jezivu gajbu, stavili novine na dušek i cigle i blokove na vrata i zagrljeni zaspali.

Ujutro je već sve bilo drugačije! Još smo pili, pevali i plesali, pa smo još pili, šetali, sunčali se kod rečice ( korak Peti- uvek nosi kupaći sa sobom ), tu smo upoznali mnoge vesele i srećne ljude-kampere, kod njih smo ostavili rančeve da nam ne smetaju u zabavi. Onda smo sa njima pili, razgovarali, u kupaćim kostimima o važnim političkim temama i folk divama. Bila si tako jebeno srećna! Ja sam bio tako jebeno lud za tobom! Predveče smo se skontali sa nekim fincima, koji su nam ponudili prenoćište u svom šatoru. Gledali smo zvezdano nebo i ljubili se i... Bilo mi je hladno, ali sam ti dao i duks i jaknu. Pričala si neke besmislice, smejala se, svuda oko nas širio se miris pečenja izmiksovan sa mirisom vutre uz vesele zvuke, noću se sve pretvaralo u Las Vegas, mračne planine okolo, zvezdano nebo gore, a u sred svega hiljade raznoboljnih svetiljki, hiljade truba, kolone i kolone bezbrižnih ljudi, a u tom vrtlogu, ti i ja, sami.

U nedelju smo pokupovali sve skoro za dž, javio mi ortak da su nas snimili na koncertu i emitovali  u Dnevniku2, sabrali smo se sa kešom, iskulirali sa još nekim opuštenim likovima, sačekali vatromet i svečano zatvaranje sabora, oko ponoći. Na autobuskoj je postojala dilema: da li ćemo ići do Čačka, pa onda do BG-a ili istim putem kojim smo stigli? Odlučivši se za drugu opciju, malo smo se zajebali, ali to će tek biti početak nevolja vezanih za povratak. Dakle napakovani ko da se vraćamo iz Indije ( ja sam uspeo da kupim, između ostalog i najkičastiju vazu, veliku oko 70cm ) a ti neke ogromne šešire, pa su nas u busu za Lučane svi gledali ko da smo dva eliena. Uglavnom, stižemo mi U Lučane oko 00.30, i ispostavlja se da prvi bus do bilo kuda kreće ujutro u 6.00. Scena I:  ti vrištiš, paničiš i za sve kriviš mene ( Korak Šesti Nikad ne pokazuj strah pred devojkom aka  Uvek glumi muškarčinu ), ja te ubeđujem da se sećam gde je put za Požegu, siguran da se mnogo (pijanih) vozača vraća tuda sa sabora. Scena II: pola jedan, pun mesec, a mrkla noć, čuju se neka čudna zavijanja, vide mračna, preteća brda, stižemo do skretanja, sad vrtiš horor priču o tome kako će nas sigurno  iskasapiti i baciti u neku jarugu. Ja te grlim, govorim kako će sve biti ok, ne brini se, srediće se, stići ćemo, i gle, staje nam auto, neki stariji ( deluje trezveno ) gospodin nas vozi do Valjeva, živeo je u Subotici neko vreme, pričamo celim putem, zahvaljujemo se, vozi nas skroz do železničke. Smirila si se. Umorna si. Ja te grlim. I ljubim. Nisi više ljuta.

Čekamo voz. Ulazimo u voz ( imamo malo novaca i ne kupujemo kartu ), koraci Prvi i Treći ne daju rezultate. Spavamo na hodniku, sa sve šeširima i vazom. Negde pred Beogradom nas pedeset izbacuju iz voza. Čekamo sledeći, kupujemo kartu i stižemo kući.Tvojoj mami se dopao šešir, moja je zavitlala vazu ( eno je okrnjene u nekom ćošku i dan-danas).

Da si ti mene videla u prolazu, jel bi se setila kako sam onomad sijao?

Uopšte se ne osećam drugačije.

Slavlje je podeljeno na tri dela u tri dana.

 I

U nedelju su svi bili na ručku kod mojih na selu, ja sam kuvao: sos od pečurki, krompir salatu, pirinač, supu i rusku salatu, uz to je bila poslužena rolovana piletina i prasetina- to nisam radio ja, ima neki lik koji to radi ekstra za 70din/kg, kao i kupus salata, kiseli krastavčići i paprika.  Pili smo rakiju od kajsije (99), višnjevaču i vino. Za desert su poslužene baklave, kinder torta i ananas kolač. Kupovina sastojaka  i priprema dezerata izvršena je u subotu.

Raspoloženje:4/5

Stepen alkoholisanosti:2/5

Gosti: najuža porodica

Pokloni: keš

Ocena: 3, jer su sestre htele neku vrstu međusobnog obračuna, ali im nije nikako polazilo za rukom, Zla je bila raspoloženija nego ikad pre, a Dobra je bila nervozna i zajedljiva. Mama, tata i zet su bili zanimljivi kao i uvek, mama je pričala o kupovini novog automobila, a tata o cenama poljoprivrednih proizvoda, ja sam uglavnom prao sudove, a deca su igrala tenis ili slala sms-ove.

II

U ponedeljak su svi bili kod mene na poslu, šef odobrio internu žurku, ja sam poslužio: rakiju, pelinkovac i vino i sokiće. Uz to, kao priloge: pogačice od proje, krekere, kokice, zatim  baklavu i marcipan kocke-to sam pravio u nedelju  od 21.45 do 01.00, s tim što sam te marcipan kocke stvarno prvi put isprobavao, i srećom, uspele su, kao i šlag torta, a nju sam već improvizovao . Slušali su se narodnjaci.

Raspoloženje: 4/5

Stepen alkoholisanosti:5/5

Gosti: kolege i koleginice

Pokloni: skromni

Ocena:4, jer, kada u nekom društvu imate nekoga ko uvek mora da bude u centru pažnje, onda je to nekad zabavno, a nekad ume da smeta. Neki ok ljudi su pitali šta se slavi, a Centar Pažnje je odgovarao ( misleći da je to vrlo duhovito ): Oženio sam se. Možda sam ja želeo da ti neki čuju šta se slavi i da čestitaju. Svi smo se razbili od alkohola. Atmosfera se na kraju vrlo bitno popravila. Stigao sam kući u 00.30.

Uopšte se ne osećam drugačije, a trebalo bi, jer sam juče napunio dvadesetosam (28)godina.